Xorazm: Versiyalar orasidagi farq

Vikipediya, ochiq ensiklopediya
Kontent oʻchirildi Kontent qoʻshildi
Uzgen (munozara | hissa)
Redirecting to Xorazm viloyati
Tahrir izohi yoʻq
Qator 1: Qator 1:
{{Tarixiy davlat
#redirect [[Xorazm viloyati]]
|nomi = Xorazm
|самоназвание =
|статус =
|флаг = Bandera de Khiva 1917-1920.svg
|описание_флага = [[1917]]dan [[1920]]gacha bayrogʻi
|герб =
|карта = Khwarezmian Empire 1190 - 1220 (AD).PNG
|описание = 1190—1220 yillarda Xorazm imperiyasi.
|p1 =
|flag_p1 =
|p2 =
|flag_p2 =
|p3 =
|flag_p3 =
|p4 =
|flag_p4 =
|образовано =
|ликвидировано = 1920
|s1 = Xorazm XSR
|flag_s1 = Flag of Khiva 1920-1923.svg
|s2 =
|flag_s2 =
|s3 =
|flag_s3 =
|s4 =
|flag_s4 =
|столица = [[Kat]], [[Koʻyna Urganch|Urganch]], [[Xiva]]
|язык = [[Xorazmiy tili|Xorazmiy]], [[Xorazm-turkiy tili|Xorazm-turkiy]], [[Chigʻatoy tili|Chigʻatoy]]
|форма_правления = [[Absolut monarxiya]]
|династия =
|религия = [[ислам]]
|площадь =
|дополнительный_параметр1 =
|содержимое_параметра1 =
|Этап1 =
|Дата1 =
|Год1 =
|Этап2 =
|Дата2 =
|Год2 =
|Этап3 =
|Дата3 =
|Год3 =
|Этап4 =
|Дата4 =
|Год4 =
|Этап5 =
|Дата5 =
|Год5 =
|Этап6 =
|Дата6 =
|Год6 =
|дополнительный_параметр2 =
|содержимое_параметра2 =
|до =
|д1 =
|д2 =
|д3 =
|д4 =
|д5 =
|д6 =
|д7 =
|после = Монгольская империя
|п1 = Государство Тимуридов
|п2 = Российская империя
|п3 =
|п4 =
|п5 =
|п6 =
|п7 =
}}

'''Xorazm''' ({{lang-fa|خوارزم}}) — [[Amudaryo (daryo)|Amudaryo]] sohillarida markazga ega [[Oʻrta Osiyo]] qadimiy mintaqasi — rivojlangan irrigatsiyali dehqonchilik, hunarmandlik va savdo mintaqasi. Xorazm orqali [[Buyuk ipak yoʻli]] oʻtgan. [[III asr]] oxirlarida Xorazm poytaxti [[Kat]] shahri boʻlgan; [[X asr]] oxirlarida poytaxt [[Koʻyna Urganch|Urganch]] shahriga koʻchiriladi (hozirgi [[Koʻyna Urganch]] shahri).

== Axameniddan oldingi davr ==

== Axamenidlar imperiyasidan antik asrgacha ==

== Xorazm antik asrda ==

== От арабского завоевания до завоевания сельджуками ==

== [[Государство Хорезмшахов]] ==

== Монгольский период ==

== Хорезм в XVI — первой половине XVIII века ==

== Правители Хорезма ==
{| class="wikitable" border="0" cellpadding="2" cellspacing="0" width="90%" align="center"
|-----
! colspan="3" bgcolor="silver" | Правители Хорезма
|-----
! Имя
! Годы правления
! Титулы
|-----
| colspan="3" bgcolor="silver" | <center>'''[[Афригиды|Династия Афригидов]]'''</center>
|-----
| [[Африг]]
| align="center" | [[305]] — ?
| хорезмшах
|-----
| [[Багра]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Саххасак]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Аскаджамук I]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Аскаджавар I]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Сахр I]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Шауш]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Хамгари]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Бузгар]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Арсамух]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Сахр II]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Сабри]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Аскаджавар II]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Аскаджамук II]]
| align="center" | [[712]] — ?
| хорезмшах
|-----
| [[Шаушафар]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Туркасабас]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Абд-Аллах]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Мансур ибн Абд-Аллах]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Ирак ибн Мансур]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Ахмад ибн Ирак]]
| align="center" | ?
| хорезмшах
|-----
| [[Абу Абд-Аллах Мухаммад ибн Ахмад]]
| align="center" | ? — [[995]]
| хорезмшах
|-----
| colspan="3" bgcolor="silver" | <center>'''[[Мамуниды|Династия Мамунидов]]'''</center>
|-----
| [[Абу Али Мамун ибн Мухаммад]]
| align="center" | [[992]]—[[995]]<br />[[995]] — [[997]]
| амир [[Гургандж]]а<br />хорезмшах
|-----
| [[Абу-л-Хасан Али ибн Мамун]]
| align="center" | [[997]]—[[1009]]
| хорезмшах
|-----
| [[Айн ад-Даула Абу-л-Аббас Мамун ибн Али]]
| align="center" | [[1009]]—[[1017]]
| хорезмшах
|-----
<!--| colspan="3" bgcolor="silver" | <center>''вне династий''</center>
|----- -->
| [[Абу-л-Харис Мухаммад]]
| align="center" | [[1017]]
| хорезмшах
|-----
| colspan="3" bgcolor="silver" | <center>'''[[Алтунташ|Династия Алтунташа]]'''</center>
|-----
| [[Алтунташ]]
| align="center" | [[1017]]—[[1032]]
| хорезмшах
|-----
| [[Харун ибн Алтунташ]]
| align="center" | [[1032]]—[[1035]]
| хорезмшах
|-----
| [[Исмаил ибн Алтунташ]]
| align="center" | [[1035]]—[[1041]]
| хорезмшах
|-----
| colspan="3" bgcolor="silver" | <center>'''[[Ануштегиниды|Династия Ануштегинов (Бекдили)]]'''</center>
|-----
| [[Кутб ад-Дин Мухаммед I]]<!--Кутб ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Фатх Мухаммад Айбек Арслан-тегин ибн Икинджи Ануш-тегин-->
| align="center" | [[1097]]—[[1127]]
| хорезмшах
|-----
| [[Ала ад-Дин Атсыз]]<!--Ала ад-Дин Абу-л-Музаффар Атсыз Кылыч Арслан ибн Мухаммад-->
| align="center" | [[1127]]—[[1138]],<br />[[1139]] — [[1156]]
| хорезмшах
|-----
| [[Тадж ад-Дин Ил-Арслан]]<!--Тадж ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Фатх Иль Арслан ибн Атсыз-->
| align="center" | [[1156]]—[[1172]]
| хорезмшах
|-----
| [[Джелал ад-Дин Султан-шах]]<!--Джалал ад-Дин Абу-л-Касим Махмуд Султан-шах ибн Иль Арслан-->
| align="center" | [[1172]]
| хорезмшах
|-----
| [[Ала ад-Дин Текеш]]<!--Ала ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Музаффар Текеш ибн Иль Арслан-->
| align="center" | [[1172]]—[[1200]]
| хорезмшах
|-----
| [[Ала ад-Дин Мухаммед II]]<!--Ала ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Фатх Мухаммад ибн Текеш-->
| align="center" | [[1200]]—[[1220]]
| хорезмшах
|-----
| [[Кутб ад-Дин Узлаг-шах]]<!--Кутб ад-Дин Абу-л-Музаффар Узлаг-шах ибн Мухаммад-->
| align="center" | [[1217]]—[[1221]]
| валиахад, султан Хорезма, [[Хорасан]]а и [[Мазандаран]]а
|-----
| [[Джелал ад-Дин Манкбурны|Джелал ад-Дин Мангуберды]]<!--Джалал ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Музаффар Манкбурны ибн Мухаммад-->
| align="center" | [[1217]]—[[1220]]<br />[[1220]] — [[1231]]
| султан [[Газни]], [[Бамиан]]а и [[Гур]]а <br /> хорезмшах
|-----
| [[Рукн ад-Дин Гурсанджти]]<!--Рукн ад-Дунийа ва-д-Дин Абу-л-Харис Гурсанджти ибн Мухаммад-->
| align="center" | [[1217]]—[[1222]]
| султан [[Ирак]]а
|-----
| [[Гийас ад-Дин Пир-шах]]<!--Гийас ад-Дин Абу-л-Муайид Пир-шах ибн Мухаммад-->
| align="center" | [[1217]]—[[1229]]
| султан [[Керман]]а и [[Мекран]]а
|}

== Manba ==
{{eslatmalar}}

== Adabiyot ==
* Веселовский Н. И. Очерк историко-географических сведений о Хивинском ханстве от древнейших времён до настоящего времени. СПб., 1877.
* Виноградов А. В. Тысячелетия, погребенные пустыней. М.: Просвещение, 1966.
* Толстов С. П. [http://www.kirsoft.com.ru/freedom/KSNews_152.htm Новогодний праздник «каландас» у хорезмийских христиан начала XI века.] ''Материалы и исследования по этнографии и антропологии СССР'', 1946, 2, с. 87-108.
* Б. Грозный. Протоиндийские письмена и их расшифровка. Вестник древней истории 2 (11). 1940.
* Толстов С. П. По следам древнехорезмийской цивилизации. М.-Л.: 1948.
* Kыдырниязов М.-Ш. Материальная культура городов Хорезма в XIII—XIV веках. Нукус: Каракалпакстан, 1989.

== Havolalar ==
* [http://kungrad.com/history/ Кунград]
* [http://www.xorezm.com/ Портал Хорезма]
* [http://oltinmeros.zn.uz/kray Наш край — Хорезм]
* ''А. Паевский.'' [http://trv-science.ru/2010/08/17/sledy-zabytoj-imperii/ Следы забытой империи]
* [http://www.centralasia-travel.com/ru/countries/uzbekistan/history/khorezm_kingdom Царство Хорезмийцев]
// «[[Троицкий вариант]]» № 60, c. 8 (2010)

[[Turkum:Xorazm|*]]
[[Turkum:История Узбекистана]]
[[Turkum:История Туркмении]]
[[az:Xarəzm]]
[[bg:Хорезъм]]
[[ca:Khwarizm]]
[[de:Choresmien]]
[[el:Χορασμία]]
[[en:Khwarezm]]
[[eo:Ĥorazmo]]
[[es:Corasmia]]
[[et:Horezm]]
[[fa:خوارزم]]
[[fiu-vro:Horezm]]
[[fr:Khwarezm]]
[[gl:Corasmia]]
[[he:ח'ווארזם]]
[[hi:ख़्वारेज़्म]]
[[hr:Horezm]]
[[hu:Hvárezm]]
[[id:Khwarezmia]]
[[it:Corasmia]]
[[ja:ホラズム]]
[[kk:Хорезм]]
[[ko:호라즘]]
[[la:Chorasmia]]
[[lt:Chorezmas]]
[[mr:ख्वारिझम]]
[[nl:Chorasmië]]
[[oc:Khwarezm]]
[[pl:Chorezm]]
[[pnb:خوارزم]]
[[pt:Corásmia]]
[[sh:Horezm]]
[[sk:Chórezm (historické územie)]]
[[sl:Horezm]]
[[sv:Khwarezm]]
[[tk:Horezm]]
[[tr:Harezm]]
[[uk:Хорезм]]
[[ur:خوارزم]]
[[zh:花剌子模]]

11-Noyabr 2012, 13:08 dagi koʻrinishi

Xorazm




Xorazm (forscha: خوارزم) — Amudaryo sohillarida markazga ega Oʻrta Osiyo qadimiy mintaqasi — rivojlangan irrigatsiyali dehqonchilik, hunarmandlik va savdo mintaqasi. Xorazm orqali Buyuk ipak yoʻli oʻtgan. III asr oxirlarida Xorazm poytaxti Kat shahri boʻlgan; X asr oxirlarida poytaxt Urganch shahriga koʻchiriladi (hozirgi Koʻyna Urganch shahri).

Axameniddan oldingi davr

Axamenidlar imperiyasidan antik asrgacha

Xorazm antik asrda

От арабского завоевания до завоевания сельджуками

Государство Хорезмшахов

Монгольский период

Хорезм в XVI — первой половине XVIII века

Правители Хорезма

Правители Хорезма
Имя Годы правления Титулы
Династия Афригидов
Африг 305 — ? хорезмшах
Багра ? хорезмшах
Саххасак ? хорезмшах
Аскаджамук I ? хорезмшах
Аскаджавар I ? хорезмшах
Сахр I ? хорезмшах
Шауш ? хорезмшах
Хамгари ? хорезмшах
Бузгар ? хорезмшах
Арсамух ? хорезмшах
Сахр II ? хорезмшах
Сабри ? хорезмшах
Аскаджавар II ? хорезмшах
Аскаджамук II 712 — ? хорезмшах
Шаушафар ? хорезмшах
Туркасабас ? хорезмшах
Абд-Аллах ? хорезмшах
Мансур ибн Абд-Аллах ? хорезмшах
Ирак ибн Мансур ? хорезмшах
Ахмад ибн Ирак ? хорезмшах
Абу Абд-Аллах Мухаммад ибн Ахмад ? — 995 хорезмшах
Династия Мамунидов
Абу Али Мамун ибн Мухаммад 992995
995 — 997
амир Гурганджа
хорезмшах
Абу-л-Хасан Али ибн Мамун 9971009 хорезмшах
Айн ад-Даула Абу-л-Аббас Мамун ибн Али 10091017 хорезмшах
Абу-л-Харис Мухаммад 1017 хорезмшах
Династия Алтунташа
Алтунташ 10171032 хорезмшах
Харун ибн Алтунташ 10321035 хорезмшах
Исмаил ибн Алтунташ 10351041 хорезмшах
Династия Ануштегинов (Бекдили)
Кутб ад-Дин Мухаммед I 10971127 хорезмшах
Ала ад-Дин Атсыз 11271138,
1139 — 1156
хорезмшах
Тадж ад-Дин Ил-Арслан 11561172 хорезмшах
Джелал ад-Дин Султан-шах 1172 хорезмшах
Ала ад-Дин Текеш 11721200 хорезмшах
Ала ад-Дин Мухаммед II 12001220 хорезмшах
Кутб ад-Дин Узлаг-шах 12171221 валиахад, султан Хорезма, Хорасана и Мазандарана
Джелал ад-Дин Мангуберды 12171220
1220 — 1231
султан Газни, Бамиана и Гура
хорезмшах
Рукн ад-Дин Гурсанджти 12171222 султан Ирака
Гийас ад-Дин Пир-шах 12171229 султан Кермана и Мекрана

Manba

Adabiyot

  • Веселовский Н. И. Очерк историко-географических сведений о Хивинском ханстве от древнейших времён до настоящего времени. СПб., 1877.
  • Виноградов А. В. Тысячелетия, погребенные пустыней. М.: Просвещение, 1966.
  • Толстов С. П. Новогодний праздник «каландас» у хорезмийских христиан начала XI века. Материалы и исследования по этнографии и антропологии СССР, 1946, 2, с. 87-108.
  • Б. Грозный. Протоиндийские письмена и их расшифровка. Вестник древней истории 2 (11). 1940.
  • Толстов С. П. По следам древнехорезмийской цивилизации. М.-Л.: 1948.
  • Kыдырниязов М.-Ш. Материальная культура городов Хорезма в XIII—XIV веках. Нукус: Каракалпакстан, 1989.

Havolalar

// «Троицкий вариант» № 60, c. 8 (2010)