Baxtiyor Hasanov

Vikipediya, ochiq ensiklopediya
Baxtiyor Vaxapovich Hasanov
Tavalludi 28-iyul 1961-yil (1961-07-28) (62 yosh)
Toshkent viloyati Qibray tumani
Fuqaroligi Oʻzbekiston bayrogʻi Oʻzbekiston
Kasbi tarixchi olim
Ish joylari O‘zbekiston Respublikasi Ichki ishlar vazirligi akademiyasi, O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Qatag‘on qurbonlari xotirasi davlat muzeyi
Taʼlimi Nizomiy nomidagi Toshkent davlat pedagogika instituti (1981)
Ilmiy darajasi tarix fanlari doktori
Ilmiy unvoni professor
Tezis sarlavhasi 1991-yilda „1946—1960-yillarda O‘zbekiston ishchilarining moddiy farovonligidagi o‘zgarishlar“ mavzusida nomzodlik, 2000-yilda esa „O‘zbekiston milliy ziyolilari va tarixiy jarayonlar (1917—1950-yillar)“ mavzusida doktorlik dissertatsiyalari
Mukofotlari

Baxtiyor Vaxapovich Hasanov (1961-yil 28-iyul) — tarixchi olim, tarix fanlari doktori (2000), professor (2011). Turon fanlari akademiyasi akademigi (2022). O’zbekiston „Milliy tiklanish“ demokratik partiyasi Markaziy Kengashi a’zosi[1]. Toshkent shahar kengashi deputati, O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Qatag'on qurbonlari xotirasi davlat muzeyi direktori, „Shahidlar xotirasi“ jamoat fondi raisi, O‘zbekiston tarixchilari jamiyati raisi[2].

Tarjimayi holi[tahrir | manbasini tahrirlash]

Baxtiyor Hasanov 1961-yil 28-iyulda Toshkent viloyati Qibray tumanida tavallud topgan. O‘quvchilik yillarida boks bo‘yicha yoshlar o‘rtasida O‘zbekiston chempioni bo‘lgan. 1981-yilda Nizomiy nomidagi Toshkent davlat pedagogika institutining tarix fakultetini tamomlagan[3].

Mehnat faoliyatini 1981—1986-yillarda Toshkent shahridagi 121-o‘rta maktabda tarix, jamiyatshunoslik va huquq fanlari o‘qituvchisi sifatida boshlagan. 1986—1991-yillarda O‘zbekiston Fanlar akademiyasi Tarix institutida ilmiy xodim, 1991—1992-yillar Toshkent davlat pedagogika institutida O‘zbekiston tarixi kafedrasi o‘qituvchisi sifatida faoliyat ko‘rsatgan.

1992—2007-yillarda Toshkent Oliy Militsiya maktabi (1994-yildan O‘zbekiston Respublikasi Ichki ishlar vazirligi akademiyasi)da o‘qituvchi, katta o‘qituvchi, dotsent, O’zbekistonda demokratik  jamiyat qurish nazariyasi va amaliyoti, O’zbekiston tarixi kafedralari boshlig‘i lavozimlarida ishlagan. Nafaqadagi polkovnik. 2007—2008-yillarda Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti "Tarix kafedrasi" professori lavozimida faoliyat yuritgan.

Baxtiyor Hasanov 2008-yildan to hozirgi kungacha O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Qatag‘on qurbonlari xotirasi muzeyi direktori hamda "Shahidlar xotirasi jamoat fondi" raisi lavozimlarida faoliyat ko‘rsatmoqda.

Ilmiy faoliyati[tahrir | manbasini tahrirlash]

Baxtiyor Hasanov 1991-yilda „1946—1960-yillarda O‘zbekiston ishchilarining moddiy farovonligidagi o‘zgarishlar“ mavzusida nomzodlik[4], 2000-yilda esa „O‘zbekiston milliy ziyolilari va tarixiy jarayonlar (1917—1950-yillar)“ mavzusida doktorlik dissertatsiyalarini himoya qilgan.

Bir necha xalqaro anjumanlar ishtirokchisi. 100 dan ortiq nashrlari mavjud:

  • Повышение жизненного уровня рабочего класса Узбекистана  (1945-конец 50-х годов), Ўзбекистонда ижтимоий фанлар журнали, 1988 йил 5 сон.
  • Заработная плата как фактор повышения жизненного уровня рабочего класса Узбекистана (1946-1950 гг.) Издательство “ФАН” АН Уз ССР. 1991 йил.
  • Ўзбек бадий адабиётининг тарихий манба сифатидаги ўрни.//Ижтимоий-сиёсий фанларни ўзбек тилида ўқитишнинг баъзи муаммолари. 1993 йил.
  • Политическая история Узбекистана
  • Методические рекомендации и примерная тематика контрольных работ по курсу «Полит.история Узбекистана» для слушателей 1-курса ФЗО. Ўзбекистон Республикаси ИИВ Олий Мактаб. 1993 йил.
  • Ўзбекистон сиёсий тарихи. Ўзбекистон Республикаси ИИВ Олий Мактаби, 1993.
  • Ўзбек халқининг келиб чиқиши ва шаклланиши. Ўзбекистон Республикаси ИИВ Олий Мактаби, 1993.
  • Ўзбекистон сиёсий тарихи фанидан назорат иш мавзулари ва услубий маслаҳатлар. (сиртқи факультет тингловчилари учун). ЎзР ИИВ Олий Мактаб. 1994.
  • “Ўзбекистон сиёсий тарихи” фанини ўрганишнинг иш режаси ва услубий маслаҳатлари. ЎзР ИИВ Олий Мактаб. 1994.
  • Туркистон шўролар даврида: Ушалмаган орзулар. Ўқув қўлланма. ЎзР ИИВ Олий мактаби. 1994.
  • Кўчманчи ўзбеклар давлати ва Ўрта Осиёнинг босиб олиниши. ЎзР ИИВ Академияси, 1995.
  • “Ўзбекистон тарихи” фанини ўрганишнинг иш режаси ва услубий маслаҳатлар. ЎзР ИИВ Академияси. 1995.
  • Рабочий план и методические рекомендации по изучению курса “История Узбекистана”. ЎзР ИИВ Академияси. 1995.
  • Қадимги Марказий Осиё халқлари тарихий ривожланишининг ўзига хос ҳусусиятлари. (эр.ав.IV асргача). Рисола. ЎзР ИИВ Академияси. 1996.
  • “Ўзбекистон тарихи” фанидан назорат ишлари мавзулари ва услубий маслаҳатлар (сиртқи бакалаврият тингловчилари учун). ЎзР ИИВ Академияси. 1996.
  • “Ўзбекистон тарихи” фанини ўрганиш бўйича услубий материаллар . 1997.
  • V—IX асрларда Марказий Осиёдаги тарихий ва сиёсий жараёнлар. ЎзР ИИВ Академияси, 1997.
  • “Равзат ар-ризвон” – Бухоро тарихи бўйича муҳим манба. –Инсониятнинг илмий ва маданий – учинчи минг йилликга. Бухоро ва Хива шаҳарларининг 2500 йиллигига бағишланган халқаро симпозиум тезислари . 1997.
  • К проблеме изучения истории интеллигенции Узбекистана. 1917-начала 50-х гг. // Ўзбекистоннинг янги тарихи. “Концептуал-методологик муаммолар” мавзуидаги республика илмий-назарий анжуман материаллари. 1998.
  • К истории становления национальной интеллигенции Узбекистана //Материалы Международной науно-теоретической конференции «Состояние и перспективы развития этнопсихологии и этнопедагогики в странах СНГ» (26-27 ноября 1998 г). 1998.
  • Ўзбекистон тарихи. Дастур. ЎзР ИИВ Академияси. 1998.
  • Политика Советской власти по отношению к национальной интеллигенции Туркестана. Бишкек. Наука и новые технологии. 1998.
  • Эркин тафаккур мевалари. Гулистан № 4. 1998.
  • Жадидчилик ва миллий мустақиллик. Фан ва турмуш. №6. 1998.
  • Миллий ўқитувчи кадрлар: янги ва эски мактаблар. Халқ таълими. № 6. 1998.
  • Сиёсий қатағон ва маданий инқилоб. Ҳаёт ва Қонун. №8. 1998.
  • К проблеме изучения истории интеллегенции Узбекистана 1917 начала 50-х г.г. Ўзбекистоннинг янги тарихи.Концептуал методологик муаммолар. Республика илмий назарий анжумани. 1999.
  • Школы и учебные заведения Узбекистана в до октябрьской и после октябрьской периоды.Преподавание языка и литературы. №1. 1999.
  • Ўзбекистон тарихини ўрганиш бўйича услубий материаллар. ЎзР ИИВ Академияси. 1999.
  • Миллий зиёлий ходимлар тайёрлаш ҳусусиятлари. Халқ таълими. №2-3. 1999.
  • Зиёлийлар ва тарихий тараққиёт. Мулоқот. №1. 1999.
  • Методические рекомендации по изучению курса “История Узбекистана”. ЎзР ИИВ Академияси. 1999.
  • Зиёлийлар аҳволи: тарих ва тақдир. Фан ва турмуш. №3. 1999.
  • Ўзбекистонда халқ таълими ҳамда фан соҳасида совет сиёсати ва миллий зиёлийлар. (20-йилларнинг 2-ярим 50-йиллар бошлари). // Ўзбекистон тарихининг долзарб муаммоларига янги чизгилар. Даврий тўплам. №2. 1999.
  • Миллий маданиятимиз тақдири. Гулистон. №4. 1999.
  • Ўзбек халқининг этник шакилланиши. //Ўзбекистон тарихи 1-қисм. 2000.
  • Марказий Осиёдаги дастлабки давлат тузилмалари, улардаги ижтимоий ҳаётнинг ўзига хослиги. //Ўзбекистон тарихи 1-қисм. 2000.
  • 1-факультетнинг (кундузги бакалавриат) тингловчилари учун “Ўзбекистон тарихи” фанини ўрганиш бўйича услубий материаллар. 2000.
  • Мустабид тузумнинг ўзбек халқининг маданий-маънавий меросига бўлган хуқуқини чеклаш сиёсати. 2000.
  • Национальная интеллигенция узбекистана и исторические процессы 1917-начала 50-х годов. 2000.
  • Репрессии против интеллигенции Узбекистана в 20-30-е годы и их последствия. Ўзбекистон тарихи № 1,2. 2001.
  • Ўзбекистонда демократик жамият қуриш назарияси ва амалиёти. 2001.
  • Маънавият асослари. 2001.
  • Теория и практика построения демократического обшества в Узбекистане. 2001.
  • Основы духовности. 2001.
  • Тарих шоҳидлиги ва сабоқлари: чоризм ва совет мустамлакачилиги даврида Ўзбекистон миллий бойликларнинг ўзлаштирилиши. 2001.
  • Без исторической памяти нет будущего. Ўз МУ хабарлари № 1, Тошкент. 2002.
  • Продолжение репрессивной политики в области культуры (40-е – 50-е годы). Хуқуқ № 4. 2002.
  • Тарихнинг номаълум саҳифалари. —Тошкент: Ўқитувчи, 2010.

Mukofotlari[tahrir | manbasini tahrirlash]

Baxtiyor Hasanov 2011-yil „O‘zbekiston Respublikasi mustaqilligiga 20 yil“ esdalik nishoni, 2016-yil „O‘zbekiston Respublikasi mustaqilligiga 25 yil“  esdalik nishoni, 2017-yil "O'zbekiston Konstitutsiyasiga 25 yil" esdalik nishoni, 2021-yil "O'zbekiston Respublikasi Mustaqilligiga 30 yil" esdalik nishoni, 2022-yil "Mehnat shuhrati" ordeni bilan taqdirlangan.

Manbalar[tahrir | manbasini tahrirlash]

  1. „Hasanov Baxtiyor Vaxapovich“. Qaraldi: 2023-yil 11-noyabr.
  2. „O‘zbekiston tarixchilari jamiyati“. Qaraldi: 2023-yil 11-noyabr.
  3. Ўзбекистон тарихчилари (библиографик маълумотнома), биринчи жилд. Тошкент: Fan va texnologiya, 2012. — 210 bet. 
  4. Хасанов Б.В.. Изменения жизненного уровня рабочего класса Узбекистана в 1946-1960 гг.: автореферат дис. ... кандидата исторических наук: 07.00.02., Ташкент, 1991 — 22 bet.